Đuke dobila Smojinu nagradu: Srce mi je puno sunca

Nije bilo ni jedne slobodne katrige u Oštariji kod Viđakovi. Splitski su novinari, umjetnici ili pak ljubitelji Smojine pisane riječi u subotu pokušali uz ćakulu i batude, a bome i pijat dobre spize, odati još jednom počast preminulom novinarskom bardu.

Smojina marenda već se devetu godinu za redom odvija u gradu pod Marjanom, koji, koliko su se god neki trudili – nije zaboravio autora „Našeg malog mista“, ili „Veloga mista“, Miljenka Smoju, novinara, putopisca, dramaturga, Čovika.

- Ovo šta pod ovin krovon vidite je zadnji komad starega Splita, onoga o kojem je Smoje pisao, kazao nam je Boris Kragić, čija i ideja i jest organiziranje Smojine marende, na kojoj neumorno i dalje ustraje.

Dan je ljubavi, a usto i Smojin rođendan, a svega dan ranije se Hajduk rodija, nije to slučajnost, kazao je.

Vrhunac svake maredne je dodjela Smojine nagrade, koja je ove godine otišla u ruke splitske olimpijske legende Đurđice Bjedov Gabrilo. Očiju punih suza primila je „ne baš najveću medalju, ali zasigurno najdražu“.

- Sad bi najradije plakala od radosti, jer je velika stvar kada te u rodnom gradu posli ovoliko godina još uvik priznaju. Srce mi je puno sunca, kazala je zlatna Đuke, koju je baš cijeli ondašnji Split dočekao na Rivi, kada se s Olimpijskih igara u Meksiku 1968. vratila ovjenčana zlatom (100 metara prsno) i srebrom (200 metara prsno).

A da bi se na marendi nešto i marendavalo – potrudio se viški kuhar i ribar Damir Karuza Kalambera, pripremivši vrhunski fažol na brudet.